Pažnja i koncentracija kod dece: kako pomoći detetu i kada se obratiti defektologu?
Dete započne slagalicu, zatim uzme autić, pa već posle nekoliko trenutaka traži nešto drugo. Dok mu objašnjavate zadatak, deluje kao da vas ne sluša. Za…
Pažnja i koncentracija kod dece: kako pomoći detetu i kada se obratiti defektologu?
Dete započne slagalicu, zatim uzme autić, pa već posle nekoliko trenutaka traži nešto drugo. Dok mu objašnjavate zadatak, deluje kao da vas ne sluša. Za oblačenje, spremanje igračaka ili završavanje aktivnosti potrebno mu je mnogo podsećanja.
Roditelji tada često kažu: „Moje dete nema koncentraciju.“
Da bismo razumeli zbog čega dete teško zadržava pažnju, važno je da sagledamo njegov uzrast, aktivnost koju mu nudimo i okolnosti u kojima se to javlja. Pažnja se razvija postepeno, a bučno okruženje i složeni zahtevi mogu dodatno otežati praćenje aktivnosti.
Zašto dete brzo prelazi sa jedne aktivnosti na drugu?
Pre nego što zaključimo da dete ne želi da sarađuje, korisno je proveriti da li razume zadatak i da li je on prilagođen njegovim mogućnostima.
Na primer, pred dete stavite slagalicu i kažete: „Složi sliku.“ Ono razbaca delove i ode. Sledeći put ponudite samo nekoliko delova, pokažete kako se dva spajaju i uključite se u igru. Posmatrajte da li mu ovakva pomoć olakšava učešće.
Kraće aktivnosti, jednostavnija uputstva i sadržaji koji dete zanimaju mogu mu pomoći da se uključi i ostane u zajedničkoj aktivnosti.
Šta je važno da roditelji primete?
Umesto opšteg utiska „ništa mu ne drži pažnju“, pokušajte da zabeležite nekoliko konkretnih situacija:
- Uz koje aktivnosti se najduže zadržava?
- Da li mu je lakše kada učestvujete zajedno?
- Da li odustaje odmah ili kada zadatak postane teži?
- Može li da prati jedno kratko uputstvo?
- Da li se slično ponaša u vrtiću ili školi?
Ovakva zapažanja pomažu stručnjaku da razume kako dete funkcioniše u različitim okolnostima. U proceni pažnje važne su informacije roditelja, vaspitača ili nastavnika.
Kako pomoći detetu da se duže zadrži u aktivnosti?
1. Smanjite ono što mu odvlači pažnju
Tokom zajedničke igre ugasite televizor i sklonite materijale koje trenutno ne koristite. Ponudite manji izbor igračaka.
Na primer, za slaganje kule izdvojite kocke koje su vam potrebne, a ostale igračke ostavite sa strane. Tako je detetu jasnije čime se trenutno bavite.
2. Dajte jedno jasno uputstvo
Dugo objašnjenje može biti teško za praćenje. Umesto: „Pokupi igračke, složi knjige i donesi cipele“, počnite sa: „Stavi autiće u kutiju.“
Sačekajte da dete završi ili mu pomozite da započne, pa pređite na sledeći korak. Složenost uputstva povećavajte prema tome kako se snalazi.
3. Počnite od kratke aktivnosti koju može da završi
Odaberite mali, dostižan zadatak: pronaći nekoliko parova, složiti jednostavnu sliku ili zajedno pogledati nekoliko strana slikovnice.
Kratke, ponovljene prilike za zajedničku igru mogu biti primerenije od insistiranja na dugom radu. Trajanje prilagodite detetu i postepeno menjajte zahteve.
4. Uključite kretanje
Aktivnosti ne moraju sve da se odvijaju za stolom. Možete naizmenično slagati, tražiti predmete po sobi i igrati se pokretom.
Mlađoj deci promene položaja i kretanje između aktivnosti mogu pomoći da ponovo usmere pažnju. Dugotrajno mirno sedenje zato ne treba koristiti kao jedino merilo koncentracije.
Igre za pažnju i koncentraciju kod dece
Sledeće igre pružaju priliku za vežbanje slušanja, praćenja pravila i zajedničkog učestvovanja. Birajte ih prema uzrastu i sposobnostima deteta.
„Kreni – stani“
Dogovorite da se krećete na reč „kreni“, a zaustavite na „stani“. Najpre pokažite pravilo i igrajte zajedno. Kasnije dete može da daje znak vama.
Slaganje naizmenično
Jednu kocku stavlja dete, jednu vi. Napravite mali zajednički cilj, na primer garažu za omiljeni autić.
Pronađi predmet
Izdvojite nekoliko poznatih predmeta i zatražite jedan: „Daj mi kašiku.“ Broj predmeta i složenost zahteva menjajte prema detetovom razumevanju.
Ove aktivnosti nisu test pažnje niti zamena za procenu. Važno je kako dete učestvuje i kakva mu pomoć omogućava da uspe.
Kada je korisna defektološka procena?
Procenu je korisno potražiti kada se izazovi ponavljaju i otežavaju detetu igru, učenje, praćenje svakodnevnih rutina ili učešće u grupi.
U okviru defektološke procene razmatraju se način pristupanja zadatku, razumevanje zahteva, samostalnost i podrška koja detetu pomaže. Ciljevi rada mogu uključivati lakše započinjanje aktivnosti, praćenje koraka i samostalnije završavanje zadataka primerenih njegovim mogućnostima.
Roditelj bi nakon procene trebalo da dobije konkretne smernice: šta da ponudi detetu, kako da objasni zadatak i koliko pomoći da pruži.
Defektološka podrška u Fonemici na Voždovcu
Ako primećujete da vaše dete teško prati aktivnosti, brzo odustaje ili mu je potrebno mnogo usmeravanja, možete nam se javiti za defektološku procenu.
U Fonemici sagledavamo detetove sposobnosti i potrebe i sa roditeljima dogovaramo ciljeve rada i preporuke za svakodnevne situacije.
Informacije i zakazivanje: 062 163 8924
Instagram: @logoped.fonemika
