Dete razume sve, ali ne govori – da li treba čekati?
Dete razume, ali ne govori? Saznajte kada je potrebna logopedska procena, zašto se proverava sluh i kako da podstičete komunikaciju kod kuće.
„Sve razume, donese šta mu tražimo, zna gde stoje njegove stvari, ali još ne govori.“
Roditelji često upravo ovako opisuju svoje dete kada se pitaju da li je vreme za logopeda. Posebno ih zbunjuje to što dete uspešno učestvuje u svakodnevnim aktivnostima, a svoje želje i potrebe uglavnom izražava pokazivanjem, glasovima ili povlačenjem odraslog za ruku.
Dobro razumevanje jeste povoljan pokazatelj, ali samo po sebi ne znači da kašnjenje govora treba zanemariti. Da bismo razumeli da li je detetu potrebna podrška, važno je sagledati njegov uzrast, način komunikacije i napredak tokom vremena.
Da li dete razume reči ili prepoznaje situaciju?
Razumevanje jezika i govorno izražavanje povezane su, ali različite sposobnosti. Dete može razumeti više nego što ume da kaže.
Ipak, roditeljski utisak da dete „sve razume“ potrebno je detaljnije istražiti. U poznatim situacijama deci pomažu rutina, predmeti koje vide i pokreti odraslih.
Na primer, kada kažete „Idemo napolje“, uzmete jaknu i priđete vratima, dete može doneti cipele. To je korisno zapažanje, ali nije isto što i razumevanje verbalnog naloga bez dodatnih znakova.
Zato se tokom procene ispituje i razumevanje reči i naloga u različitim situacijama, uz pažnju na pomoć koju dete dobija iz konteksta.
Šta je važno osim broja reči?
Broj reči predstavlja samo jedan deo slike. Važno je i kako dete koristi veštine koje već ima:
- Da li pokazuje šta želi?
- Da li donosi predmet da vam nešto pokaže?
- Da li koristi gestove, poput mahanja ili podizanja ruku?
- Da li razume jednostavna obraćanja primerena uzrastu?
- Da li se pojavljuju nove reči i novi načini komunikacije?
Razumevanje, gestovi i napredovanje u usvajanju reči pomažu nam da bolje sagledamo razvoj deteta. Izazovi u ovim oblastima razlog su za razgovor sa logopedom.
Dete ne govori sa dve godine – da li čekati treću?
Ako dete sa dve godine ne koristi smislene reči ili ne spaja dve reči, potrebno je potražiti stručnu procenu.
Tokom perioda od prve do druge godine razvija se rečnik i pojavljuje povezivanje reči, poput „daj još“. Razvoj nije potpuno isti kod svakog deteta, ali razvojne smernice pomažu da prepoznamo kada treba proveriti kako dete napreduje.
Nema potrebe da čekate treći rođendan da biste se posavetovali sa stručnjakom. Procena služi tome da dobijete jasniju sliku razvoja i preporuke za naredne korake.
Zašto se proverava sluh ako dete čuje muziku i druge zvuke?
Roditelji ponekad smatraju da provera sluha nije potrebna jer dete reaguje na televizor, muziku ili zvuk otvaranja omiljene grickalice.
Međutim, reakcija na pojedine zvuke nije dovoljna da se pouzdano proceni sluh. Pošto je sluh važan za razvoj govora i jezika, njegova provera često je deo ispitivanja kada govor kasni.
Kako izgleda logopedska procena deteta koje još ne govori?
Dete ne mora da govori da bi došlo na procenu.
Kroz razgovor sa roditeljima i aktivnosti prilagođene uzrastu, logoped sagledava razumevanje, izražavanje, gestove, igru i način na koji dete uključuje druge u komunikaciju.
Na osnovu nalaza dogovaraju se preporuke za rad kod kuće, praćenje razvoja, tretman ili dodatna ispitivanja, ukoliko su potrebna.
Podrška se planira prema potrebama konkretnog deteta.
Za prvi susret možete zapisati reči koje dete koristi i nekoliko primera kako traži pomoć, odbija nešto ili privlači vašu pažnju. Korisno je da navedete i šta vas najviše brine.
Kako da podstičete komunikaciju kod kuće?
Svakodnevne aktivnosti pružaju mnogo prilika za razvoj komunikacije. Razgovor, zajednička igra i slikovnice mogu se prilagoditi onome što dete trenutno razume i koristi.
Govorite o onome što dete radi
Ako se igra autićem, možete reći: „Auto ide“, „Auto stao“ ili „Još vožnje“. Povežite reči sa trenutnom radnjom.
Proširite ono što kaže
Kada dete kaže „lopta“, možete odgovoriti: „Velika lopta“ ili „Lopta skače“. Tako mu pružate primer nešto složenijeg izraza.
Ponudite izbor
Pokažite dve igračke i pitajte: „Lopta ili auto?“ Ako dete pokaže, prepoznajte njegov odgovor i imenujte izbor: „Auto. Hoćeš auto.“
Razgledajte slikovnice zajedno
Ne morate pročitati svaku rečenicu. Razgovarajte o slikama koje privlače detetovu pažnju: „Maca spava“, „Pas trči“.
Da li će dete samo progovoriti?
Neka deca nadoknade početno kašnjenje, dok drugoj treba dodatna podrška. Unapred nije moguće pouzdano zaključiti kojoj grupi dete pripada samo zato što razume određene naloge ili koristi nekoliko reči.
Zato je korisnije proceniti njegove trenutne veštine i pratiti napredak nego oslanjati se na iskustvo drugog deteta koje je „kasno progovorilo“.
Brine vas razvoj govora vašeg deteta?
Ako vaše dete još ne govori ili koristi malo reči, a tražite logopeda u Beogradu, možete nam se javiti za zakazivanje procene.
Razgovaraćemo o onome što primećujete, sagledati kako dete komunicira i dogovoriti naredne korake prema njegovim potrebama.
