Najčešći mitovi o kašnjenju u govoru i zašto mogu da uspore napredak deteta
Kada se javi kašnjenje u razvoju govora, roditelji često čuju savete poput: „ma progovoriće“, „ne brini, to je normalno“, „dečaci kasne“, „i moj je tek posle treće progovorio“.
Takve poruke deluju umirujuće, ali mogu da odlože trenutak kada dete zapravo treba da dobije dodatnu podršku, a upravo rana stimulacija najviše pomaže jezičkom razvoju.
Zato je važno razlikovati mitove od onoga što zaista znamo o razvoju govora.
Mit 1: „Svako dete progovori kad je spremno.“
Deca imaju različit tempo, ali postoje jasni razvojni okviri.
Na primer, dete od oko 18 meseci uobičajeno koristi najmanje 10–20 smislenih reči, reči koje imaju funkcionalno značenje i dete ih upotrebljava sa jasnom namerom (da nešto zatraži, imenuje, pokaže ili komentariše). Ako dete sa 18 meseci ima mali broj smislenih reči (0–5), slabije oponaša i retko inicira komunikaciju, to je znak da mu je potrebna dodatna jezička stimulacija - ne nešto što bi trebalo pasivno čekati.
Mit 2: „Dečaci kasne u govoru, normalno je.“
Ovaj mit je jedan od najčešćih razloga kašnjenja u obraćanju logopedu.
Pol ne utiče na to kada dete počinje da govori.
Procena razvoja uvek se zasniva na veštinama, a ne na tome da li je dete dečak ili devojčica.
Kada se predugo čeka zbog ovog uverenja, dete gubi dragoceno vreme koje je idealno za razvoj jezika.
.jpg)
Mit 3: „Dvojezičnost je kriva za kašnjenje.“
Dvojezičnost ne usporava govor. Deca mogu sasvim uredno da nauče dva jezika paralelno.
Ono što jeste signal za podršku nije broj jezika, već to kada dete, bez obzira na jezik, slabije razume uputstva ili nedovoljno koristi govor u komunikaciji.
.jpg)
Mit 4: „Još ne mora da priča, mi ga sve razumemo.“
Ovo je veoma čest razlog kašnjenja u govoru.
Ako odrasli stalno prepoznaju potrebe deteta pre nego što ono pokuša da se izrazi, dete dobija manje prilike da koristi govor.
Ako dete retko pokušava da imenuje, ne kombinuje reči ili više pokazuje nego što govori - to može usporiti razvoj jezičkih veština.
.jpg)
Mit 5: „Ekrani mu ne smetaju, to je današnje vreme.“
Ekrani mogu biti zabavni, ali govorno-jezički razvoj se najviše podstiče kroz interakciju uživo - kontakt pogledom, ritam, imitaciju, zajedničku igru.
Kod mnoge dece prekomerno vreme uz ekran smanji količinu prirodnog razgovora, pažnju i interesovanje za komunikaciju.
.jpg)
Mit 6: „Lenj je da priča.“
Deca nisu lenja. Svako dete želi da se izrazi, ali nekima je za to potrebna dodatna podrška.
Na primer, dete od 2 godine koje ne spaja dve reči („mama daj“, „još vode“) pokazuje da mu je potrebno više stimulacije da bi govor napredovao.
„Lenjost“ nije uzrok - već nedovoljno razvijene jezičke veštine koje mogu da se ojačaju.
.jpg)
Mit 7: „Samo ga pustite, jednog dana će progovoriti.“
Najveće usporavanje nastaje baš zbog čekanja.
Kada dete dobije stimulaciju na vreme, lakše razvija:
- razumevanje;
- rečnik;
- pažnju;
- komunikacione obrasce;
- sposobnost da formira rečenice i učestvuje u igri.
Rana podrška nije znak problema -ona je prednost koja detetu otvara prostor za napredak.
.jpg)
Kada treba potražiti podršku?
Neki pokazatelji mogu ukazati da je detetu potrebna dodatna stimulacija govorno-jezičkog razvoja:
- dete sa 18 meseci nema funkcionalne reči,
- dete sa 2 godine ne spaja dve reči u rečenicu,
- ne razume ili ima poteškoća u razumevanju jednostavnih naloga,
- ne inicira ili retko inicira komunikaciju, ne pokazuje interesovanje za interakciju,
- oslanja se na pokazivanje i gestove umesto na govor.
Ovo nisu dijagnoze već logopedski relevantni signali koji pomažu roditeljima da na vreme potraže stručnu podršku.
Zašto je važno reagovati na vreme?
Zato što govor i jezik najintenzivnije napreduju u najranijem periodu, kada dete najlakše usvaja nove reči, obrasce komunikacije i načine izražavanja.
Što ranije dobije odgovarajuću jezičku stimulaciju, dete lakše formira rečnik, počinje da spaja reči i razvija jasnije rečenice. Rana podrška pomaže da govor postane prirodniji, stabilniji i funkcionalniji u svakodnevnim situacijama.
Zaključak
Mitovi o kašnjenju u govoru mogu da deluju umirujuće, ali često odlože trenutak kada dete može dobiti podršku koja mu zaista pomaže.
Kada roditelji imaju tačne informacije, lakše prepoznaju razvojne potrebe deteta i pružaju mu ono što mu daje najbolju šansu za napredak. Ukoliko prepoznajete neke od ovih signala kod deteta, dobro je potražiti savet stručnjaka kako bi se procenilo nivo govorno-jezičkog razvoja i pružila odgovarajuća podrška.
Nalazite se na Voždovcu i želite podršku u razvoju govora? Fonemika nudi edukativne i komunikacijske aktivnosti kroz igru.📞 062 163 8924 📩 fonemika.edu@gmail.com
